Jabuka uspeva na različitim tipovima zemljišta, ali joj najviše odgovaraju duboka, plodna i rastresita zemljišta sa dobrom drenažom i adekvatnom količinom kalcijuma. Korenov sistem jabuke je osetljiv na višak vode i stabla pate na teškim zemljištima koja zadržavaju vodu. Što se tiče pH vrednosti, jabuci više odgovaraju zemljišta blago kisele do neutralne reakcije (pH 6-6,8).

Jabuci odgovara vlažna i hladnija klima. Najbolje uspeva u područjima sa godišnjom količinom padavina preko 500 mm I ima veće potrebe za dužim hladnim periodima od ostalih listopadnih vrsta. Jabuci je potrebno 800 do 1500 sati niskih temperatura (ispod 7°C) da bi došlo do aktiviranja cvetnih pupoljaka. Klima i zemljište imaju veliki uticaj na prinos i kvalitet plodova. Najveći prinosi su u voćnjacima koji s nalaze u nizijama, a najkvalitetniji plodovi su u područjima sa srednjom do visokom nadmorskom visinom, sa hladnim zimama i svežim letima (20-22°).

Vlažnost zemljišta

Jabuka ima velike potrebe za vodom. Faze u kojima je potreba za vodom najveća i u kojima dolaze do izražaja prednosti navodnjavanja su faza brzog vegetativnog porasta (april-jun) i faza porasta plodova (jul-avgust). Više od polovine upotrebljene količine vode za navodnjavanje voćnjaka treba da se iskoristi za vreme letnjih meseci da bi plodovi neometano rasli i da bi se sam voćnjak rashladio.

Cilj primene đubriva je da nadoknadi elemente iskorišćene za vreme branja i orezivanja, kao i da ispuni potrebe biljaka do kojih dolazi za vreme nicanja, cvetanja i plodonošenja. Godišnje potrebe drvenastih biljaka zavise od starosti drveta, vrste, vremena sazrevanja, planiranog prinosa, kao i od vrste zemljišta i klimatskih uslova.

Godišnje nutritivne potrebe u kg / ha.
Azot
(N)
Fosfor
(P2O5)
Kalijum
(K2O)
Kalcijum
(CaO)
Magnezijum
(MgO)
140 - 200 80 - 120 180 - 250 160 - 220 30 - 60

Od zimskog mirovanja do početka pojave pupoljaka (Dec.-Mar.)

Od zimskog mirovanja do početka pojave pupoljaka (Dec.-Mar.)

Za vreme zimskih meseci, drvo jabuke, kao i kod ostalih listopadnih vrsta, je u fazi mirovanja. Za to vreme, drveće nema potrebe za hranljivim materijama. Usled niskih temperatura, koren ne absorbuje vodu i hranljive materije iz zemljišta do marta, kada dolazi do pojave pupoljaka.

Od pojave pupoljaka do cvetanja (Mar.-Apr.)

Od pojave pupoljaka do cvetanja (Mar.-Apr.)

Sa porastom temperature, pupoljci se otvaraju i pojavljuju se prvi listovi, a ubrzo potom i prvi cvetovi. Istovremeno, korenov sistem drveta se aktivira i počinje da usvaja hranljive materije i vodu. Za to vreme, stopa usvajanja hranljivih materija korenom i kapacitet fotosinteze novih, mladih listova nisu dovoljni da zadovolje rastuće potrebe biljke za vreme faza cvetanja i zametanja plodova. Da bi se pupoljci, cvetovi i novoformirani plodovi normalno razvijali, biljka mobiliše materije koje su uskladištene u korenu, stablu i granama za vreme prethodne vegetativne sezone.

U ovoj fazi razvoja, ključni elementi ishrane su:

  • Azot (Ν), koji utiče na prekidanje perioda mirovanja, snabdeva pupoljke i cvetove proteinima i podstiče oprašivanje i formiranje plodova.
  • Fosfor (Ρ), doprinosi razvoju korenovog sistema i obnavljanju korenovih dlačica, obezbeđuje drvetu energiju neophodnu za cvetanje i strukturne elemente neophodne za rast plodova.
  • Kalijum (Κ), učestvuje u svim procesima metabolizma i reguliše vodni balans i pomoću njega, redistribuciju uskladištenih hranljivih materija.

Mikroelementi - Bor (Β) povećava produkciju polena i ima direktan uticaj na formiranje plodova, dok Zink (Zn) i Gvožđe (Fe) imaju važnu ulogu pri pojavi izdanaka.

Od cvetanja do punog porasta (Apr.-Jun)

Od cvetanja do punog porasta (Apr.-Jun)

Posle faze cvetanja, slede faze formiranja plodova i porasta plodova, koje su rezultat ćelijske deobe i zatim izduživanja ćelija. Drvo stvara svoj godišnji prinos do juna. Ciklus rasta se obično završava u junu i tada počinje diferencijacija cvetnih pupoljaka koji će procvetati sledeće proleće.

U ovoj fazi, biljne potrebe za hranljivim materijama i vodom su najveće. Zahtevi biljke za azotom (N) u ovoj fazi razvoja su veći nego u bilo kojoj drugoj fazi. Ipak, snabdevanje azotom treba da bude umereno da ne bi došlo do prekomernog vegetativnog rasta koji bi smanjio broj formiranih plodova i koji bi negativno uticao na formiranje cvetnih pupoljaka za sledeću godinu.

Potrebne su velike količine fosfora (P), bora (B) i kalcijuma (Ca) da bi se plodovi normalno razvijali, dok su potrebe za kalijumom (K) visoke i postepeno se povećavaju tokom rasta plodova.

Od brzog porasta do sazrevanja (Jul-Sept)

Od brzog porasta do sazrevanja (Jul-Sept)

U toku leta, plodovi dobijaju na veličini i težini, dok izdanci prestaju da se izdužuju, počinje proces lignifikacije (odrvenjavanja) i akumulacija suvih materija.

Ovo je period kada biljka ima slabije zahteve prema azotu (koji negativno utiče na kvalitet i sposobnost skladištenja plodova) i povećane zahteve prema kalijumu koji migrira iz listova do plodova i učestvuje u proizvodnji rezervnih materija za sledeću godinu.

Ograničeno snabdevanje azotom, u kombinaciji sa adekvatnom količinom kalijuma, povećava veličinu plodova i poboljšava njihove kvalitativne karakteristike i iz tog razloga predstavlja standardnu meru u ovoj fazi. U avgustu, fosfor se više usvaja i utiče na povećanje težine voća, dok snabdevanje kalcijumom utiče na povećanje sposobnosti skladištenja plodova.

Posle berbe (Okt.-Nov.)

Posle berbe (Okt.-Nov.)

Tokom ovog perioda, mnoge hranljive materije se u obliku ugljenih hidrata i aminokiselina kreću od listova do stabla i korena. Ove materije su značajne za normalan tok pojave pupoljaka, izdanaka i cvetova sledeće proleće.

Snabdevanje drveća azotom, pogotovo folijarnom primenom, povećava količinu rezervnih materija i doprinosi snažnom porastu i zdravom plodonošenju sledeće godine.

Osnovno đubrenje treba obaviti pred kraj zime, pre aktivacije korenovog sistema. Na taj način, hranljive materije koje se sporo kreću kroz zemljište (P,K) izložene su zimskim padavinama i integrišu se u zemljište. Cilj je pokrivanje rastućih potreba drveća posle cvetanja, ali i kasnije, za vreme rasta izdanaka i plodova.

Snabdevanje zasada jabuke u ovoj fazi razvoja:

  • 1/3 ukupne količine potrebnog azota (N)
  • 2/3 ukupne količine potrebnog kalijuma (K)
  • 3/4 ukupne količine potrebnog fosfora (P)

Kako usvajanje hranljivih materija korenovim sistemom još nije u potpunosti započelo ili je veoma slabo, azot koji se koristi u osnovnom đubrenju treba da bude u svom amonijačnom obliku da bi se izbeglo ispiranje i da bi azot bio dostupan biljci i tokom faze rasta plodova.

U zavisnosti od tipa zemljišta i njegovih karakteristika, preporučuje se upotreba kompleksnih đubriva (Nutrifert) koja u potpunosti obezbeđuju biljku neophodnim hranljivim elementima N, P, K, Mg, S. Ova đubriva snabdevaju stabla jabuke i mikroelementima B i Zn. Preporučuje se i upotreba stabilizovanih, kompleksnih đubriva (Nutractive) koja se primenjuju jednokratno prilikom osnovnog đubrenja i koja štite azot od ispiranja.

Primena đubriva u zasadima jabuka
Tip đubriva Vreme primene Količina primene (kg/ drvetu)

NutrActive elite 15-15-15 (+25)
NutrActive special 12-12-17 (+30) +2MgO + TE
Complefert magni-plus 14-7-14 (+25) + 4MgO + 0,1Fe + 0,1Zn
Complefert extra 12-10-20 (+20) +2MgO +TE
Complefert special 12-8-17 (+27) +2MgO +TE

NutrActive leader 15-15-15 (+15)
NutrActive super 8-16-24 (+14)
NutrActive FerroZinc 11-22-22 (+10) 0,2Fe + 0,2Zn
Nutrifert triple 15-15-15 (+15)
Nutrifert kali-phos 9-22-22 (+10)

Osnovno đubrenje

(Jan. - Feb.)

1 - 3 kg

* Navedene količine primene su predlog, za konkretne programe primene đubriva u određenim zasadima i usevima, potražiti savet lokalnog agronoma.

Prihrana – proleće (Apr.-Maj)

Ostatak ukupne količine potrebnog azota (N) – 1/3 do 1/2, se unosi za vreme faze početka cvetanja (u aprilu) ili kada se završi formiranje plodova (maj), da bi se ispunile potrebe biljaka do kojih dolazi za vreme rasta plodova i formiranja godišnje vegetativne mase.

U cilju izbegavanja formiranja preterane vegetativne mase čiji razvoj ometa plodonošenje, preporučuje se amonijačni i stabilizovani oblik azota (Fertammon-Nutrifert) sa primenom u aprilu. U kasnijoj primeni (maj), posebno na kiselim zemljištima, preporučuje se primena đubriva sa kalcijumom (Nitrocan special).

Prihrana – Leto (Jul)

Preostala količina 1/3 kalijuma (K) se unosi za vreme poslednje faze porasta plodova kada utiče na povećanje veličine i težine ploda kao i na poboljšanje kvalitativnih karakteristika ploda (boja, sadržaj šećera).

Mala količina azota (20%) se unosi uz kalijum, što doprinosi povećanju veličine ploda i utiče na proizvodnju rezervnih materija za sledeću godinu. Unosi se i fosfor (20%) koji povećava težinu ploda i utiče na ranije sazrevanje.

Preporučuje se upotreba specijalizovanih kompleksnih NP đubriva (Nutrifert). Ova đubriva obezbeđuju harmoničnu ishranu za vreme plodonošenja i podstiču povećanje kvalitativnih i kvantitativnih karakteristika proizvodnje.

Primena đubriva u zasadima jabuka

Tip đubriva

Vreme primene

Količina primene (kg/ drvetu)

NutrActive 27N 27-0-0 (+28)
NutrActive Boro-plus 26-0-0 (+27) + 0,3B
Novacan 27N stabil 27-0-0
Nitrocan special 27-0-0 +5MgO +0,2B

Površinsko đubrenje
(May-Jun.)

1 - 2 kg

Complefert extra 12-10-20 (+20) + 2MgO + TE
Complefert special 12-8-17 (+27) + 2MgO + TE
Complefert premium 8-12-18 (+30) + 2MgO + TE

Leto đubrenje
(Jul.)

1 - 2 kg

* Navedene količine primene su predlog, za konkretne programe primene đubriva u određenim zasadima i usevima, potražiti savet lokalnog agronoma.


(Jan. – Feb.)

(Apr. - May)

(Jule)
NutrActive®
Complefert®
Organofert
NutrActive®
Fertammon®
Nitrocan®
Complefert®

(Osnovno đubrenje – Prihrana)

  • Produžena ishrana jabuke spororazlažućim azotom.
  • Kompletna ishrana, u skladu sa biljnim potrebama u svakoj fazi razvoja.
  • Poboljšano cvetanje i zametanje plodova jer su jabuci dostupna oba oblika azota.
  • Minimalizovani gubici usled ispiranja i isparavanja.
  • Poboljšano usvajanje vode i hranljivih materija.
  • Visoka rastvorljivost fosfora, do 90%, za ishranu useva na svim tipovima zemljišta.
  • Fleksibilnost u pogledu vremena primene i garantovano snabdevanje biljke azotom nezavisno od vremenskih uslova.
  • Mogućnost jednokratne osnovne primene tokom zime, čime se obezbeđuje dovoljna količina padavina za kretanje P i K kroz zemljište bez rizika od gubitka azota ispiranjem.
  • Ušteda energije i troškova, usled manjeg broja aplikacija i upotrebe manje količine đubriva.

(Osnovno đubrenje – Prihrana)

  • U sastav đubriva ulaze primarni elementi (N, P, K) i sekundarni elementi (S, Mg), koji obezbeđuju kompletnu ishranu.
  • Potpuno usvojivi oblici hranljivih materija u specijalizovanom odnosu, koji je prilagođen potrebama jabuke.
  • Visok sadržaj amonijačnog oblika azota, za produženu ishranu i pokrivanje potreba useva i zasada.
  • Visoka rastvorljivost fosfora, do 90% za ishranu useva na svim tipovima zemljišta.
  • Dodatna ishrana sumporom za bolje iskorišćavanje azota i mikroelemenata.