Pamuk je veoma prilagodljiva kultura koja se može gajiti na raznim tipovima zemljišta. Visok prinos se dobija gajenjem na dubokim i plodnim tipovima zemljišta srednjeg mehaničkog sastava sa adekvatnom drenažom i kapacitetom vlage.

Na peskovitim zemljištima, pamuk zahteva povećan intenzitet primene đubriva. Teška zemljišta zadržavaju vlagu što guši korenov sistem i pogoduje razvoju bolesti i iz tog razloga nisu pogodna za kultivaciju.

Pamuk je tolerantan na zaslanjenost zemljišta. U pogledu kiselosti, uspeva u širokom opsegu pH vrednosti, od 5,5 do 8,0, idealna pH vrednost je 6,8-7,3.

Ovo je biljka toplog podneblja, potrebne su joj visoke temperature tokom rasta i plodonošenja. Tokom setve, idealna temperature zemljišta koja je potrebna za adekvatno nicanje je 13°C, dok je idealna temperatura vazduha potrebna za brz porast i visok prinos 32-34°C.

Uprkos činjenici da je pamuk tip useva koji ne iscrpljuje zemljište, ipak ima visoke zahteve prema hranljivim materijama koje su nepohodne za uspešan rast i postizanje visokih prinosa. Iako se deo dodatih hranljivih materija vraća u zemljište putem integracije biljnih ostataka, brz i raniji vegetativni porast pamuka i njegov ograničen životni ciklus u klimatskim uslovima Grčke zahtevaju adekvatnu i ciljanu primenu đubriva radi postizanja visokih prinosa i odgovarajućeg kvaliteta proizvodnje.

Godišnje potrebe hranljivih materija (kg/ha.)

Azot
(N)

Fosfor
(P2O5)

Kalijum
(K2O)

150-180

60-80

90-120

Od nicanja do pojave cvetnih pupoljaka

Odgovarajuća temperatura i vlaga u zemljištu su neophodni za ujednačeno klijanje semena.
Od nicanja do pojave petog članka, uglavnom dolazi do porasta korena dok je vegetativni porast ograničen. Posle pojave petog članka, sa porastom temperature, vegetativni rast se ubrzava, dolazi do pojave vegetativnih a zatim i reproduktivnih grančica na kojima će se forirati cvetni pupoljci, cvetovi i mahune.

U ovoj fazi, važno je postići sledeće: snažno ukorenjavanje useva, rast korenovog sistema – i u dubinu i zapreminski, i formiranje biljaka sa bogatom lisnom površinom. Sve to doprinosi povećanju cvetanja, plodonošenja i rastu mahuna u kasnijim fazama razvoja.

Osnovno đubrenje je ključno za prinos i obezbeđuje neophodne količine azota (N), fosfora (P) i kalijuma (K) za rani porast biljaka.
Bez osnovnog đubrenja, usev pokazuje znakove nedostataka i ulazi u reproduktivnu fazu bez postignutog dovoljnog nivoa vegetativnog razvoja. To dovodi do smanjenja proizvodnje i ne može se korigovati kasnijim primenama đubrenja niti agrotehničkim merama.

Azot (N) stimuliše vegetativni porast, pojačava fotosintezu i povećava visinu biljaka i broj grana, listova i cvetnih pupoljaka.
Fosfor (P) podstiče rast korenovog sistema i snažno ukorenjavanje biljaka i doprinosi razvoju meristema iz kojih će se razviti grane, listovi i cvetni pupoljci.
Kalijum (K) podstiče rast korena i listova, povećava fotosintezu, poboljšava apsorpciju vode, štiti usev od bolesti i štetnih vremenskih uticaja. Takođe povećava izdržljivost biljaka na mikoze.
Magnezijum (Mg) povećava broj listova i fotosintetsku aktivnost biljaka.

Od pojave cvetnih pupoljaka do početka cvetanja

Reproduktivna faza počinje sa pojavom prvih cvetnih pupoljaka sredinom juna. Ovo je jedna od ključnih faza jer biljka ulazi u reproduktivnu fazu dok ujedno nastavlja svoj vegetativni rast. Biljka razvija nove grane i koren maksimalnom brzinom i usev pokriva celo polje, i iznad i ispod površine zemljišta.
Cilj je postizanje ravnoteže između vegetativnog rasta i plodonošenja na način koji ne podstiče konkurenciju između ova dva procesa što za posledicu može da ima opadanje donjeg lišća, odloženo cvetanje, opadanje cvetnih pupoljaka i cvetova kao i opadanje mahuna u kasnijoj fazi.

Tokom ovog perioda biljke su veoma osetljive na nedostatak vode, ekstremne temperature, nedostatak svetlosti i hranljivih materija, posebno azota, kalijuma, bora i cinka.

Usev se snabdeva kalijumom tokom ovog perioda osnovnim đubrenjem, dok azot dobija putem prihrane pre cvetanja.
Mikroelementi, bor i cink koji su važni za useve moraju da se obezbede ili osnovnim đubrenjem ili prihranom sa azotnim đubrivima koja ih sadrže ili primenom između listova tokom nastanka cvetnih pupoljaka.

Azot (N) podstiče razvoj cvetnih grana i cvetova.
Fosfor (P) doprinosi pravovremenom prelasku biljke u reproduktivnu fazu i formiranju cvetnih delova.
Kalijum (K) povećava nastanak cvetnih pupoljaka i cvetova i fotosintetsku aktivnost listova. Smanjuje opadanje reproduktivnih organa, balansira štetne efekte nastale usled upotrebe prekomerne količine azota i reguliše vodni režim u biljaka.
Bor (B) i cink (Zn) povećavaju produkciju i plodnost polena, poboljšavaju cvetanje i zametanje plodova, učestvuju u ranom razvoju mahuna i smanjuju njihovo opadanje u kasnijim fazama razvoja.

Od zametanja plodova do sazrevanja mahuna

Do punog cvetanja dolazi tri nedelje po pojavi cvetnih pupoljaka (početak jula) i traje šest nedelja (sredina avgusta). Tokom ranih faza cvetanja, zametanje plodova je intenzivno. Posle četvrte nedelje se postepeno smanjuje.

Mahune se brzo razvijaju i dostižu punu veličinu tri nedelje nakon nastanka. Sazrevanje i otvaranje mahuna traje još dodatnih četiri nedelje.

Vlakna se pojavljuju odmah nakon zametanja ploda. U početku rastu u dužinu (15-25 dana) dok se širina povećava tokom sazrevanja mahune.

Tokom ovog perioda, potrebe biljke prema vodi, hranljivim materijama i ugljenim hidratima su maksimalne, da bi se omogućio rast mahuna, formiranje semena i rast vlakana.

Ukoliko dođe do nedostatka azota ili kalijuma u ovoj fazi razvoja, u kombinaciji sa lošim vremenskim uslovima i pojavom bolesti, tada dolazi do opadanja cvetnih pupoljaka i mahuna, manje težina mahuna i semena i nastanka vlakana slabijeg kvaliteta.
Azot (N) povećava broj i težinu mahuna koje ostaju na biljci, kao i težinu semena i odnos i dužinu vlakana.
Fosfor (P) dovodi do ranijeg sazrevanja i povećanja težine mahuna i semena  kao i prečnik i otpornost vlakana.
Kalijum (K) povećava dužinu i širinu vlakana, kao i težinu i sadržaj ulja u semenu.

Cilj je ispuniti biljne potrebe za hranljivim materijama koje su neophodne za snažno ukorenjavanje, nastanak bogatog korenovog sistema, i raniji i bujan vegetativni porast.

Bez primene osnovnog đubrenja, usvajanje hranljivih materija u ranim fazama razvoja je nedovoljno usled niskih temperature i slabo razvijenog korena.

Biljke pokazuju znake nedostataka elemenata i rezultat je gubitak prinosa koji ne može da se nadoknadi kasnijom primenom đubriva ili primenom agrotehničkih mera.

Linearna primena tokom setve olakšava usvajanje hranljivih materija, posebno fosfora i kalijuma.
Količina primene:

  • ½ ukupne količine azota (N)
  • Celokupna količina fosfora (P)
  • Celokupna količina kalijuma (K)

Azot kojim se biljke snabdevaju prilikom osnovnog đubrenja treba da bude u amonijačnom obliku kako bi biljkama bio odmah na rapolaganju tokom celog perioda od nicanja do cvetanja.
Preporučuje se upotreba višekomponentnih đubriva (Nutrifert) ili složenih stabilizovanih đubriva (NutrActive). Obogaćena mikroelementima borom i cinkom, ova đubriva pružaju usevu integralnu ishranu, gubici su minimalni i osiguravaju snažan porast korenovog sistema i vegetativne mase.

Primena đubriva u usevu pamuka

Tip

Vreme primene

Količina primene*
(kg/ha)

NutrActive leader 15-15-15 (+15)
NutrActive FerroZinc 11-22-22 (+10) +0,2Fe +0,2Zn
Nutrifert triple 15-15-15 (+15)
Nutrifert kali-phos Golden 9-22-22 (+10)

Osnovno đubrenje
(tokom setve)

400 - 600 kg

* Prikazane količine primene su predlozi, za savet o primeni đubriva konsultovati lokalnog agronoma.

Prihrana (pre pojave cvetnih pupoljaka)

Cilj je ispuniti biljne potrebe prema hranljivim materijama koje su neophodne za vegetativni porast tokom leta, za cvetanje i zametanje plodova i razvoj mahuna. Rana primena, pre pojave cvetnih pupoljaka osigurava pravovremeni prelaz iz vegetativne u reproduktivnu fazu.
Količina primene:

  • ½ ukupne količine azota (N)

Amonijačni azot povećava intenzitet cvetanja i smanjuje opadanje cvetnih pupoljaka, cvetova i plodova do kojeg može da dođe usled konkurencije između vegetativnog rasta i plodonošenja.

Preporučuje se jednokratna primena azotnih đubriva sa visokim sadržajem amonijačnog azota (Fertammon) ili stabilizovanih đubriva sa amonijačnim azotom (NutrActive) koja smanjuju gubitke azota iz zemljišta i osiguravaju adekvatnu ishranu useva do kraja faze formiranja mahuna ili da se biljka snabdeva azotom iz više aplikacija pomoću sistema za navodnjavanje u obliku amonijum nitrata (Nutrammon solub) koji omogućava uravnoteženu ishranu useva amonijačnim i nitratnim oblikom azota.

Primena đubriva u usevu pamuka

Tip

Vreme primene

Količina primene* (kg/ha)

 

NutrActive 27N 27-0-0 (+28)
NutrActive boro-plus 26-0-0 (+27) +0,3B
Nutrammon 33,5 33,5-0-0
Nutrammon solub. 34,5-0-0

Prihrana (pre pojave cvetnih pupoljaka)

300 - 400 kg

 

*Prikazane količine primene su predlozi, za savet o primeni đubriva konsultovati lokalnog agronoma.

 

Osnovno đubrenje

Prihrana

Pamuk

NutrActive
Nutrifert

NutrActive
Nutrammon

Osnovna Nutrifert đubriva

(Osnovno đubrenje – prihrana)

  • Produžena ishrana pamuka pamuka zahvaljujući stabilizovanom azotu.
  • Integralna ishrana u skladu sa potrebama useva koje se javljaju u svim fazama razvoja.
  • Povećano cvetanje i plodonošenje zahvaljujući snabdevanju useva sa oba oblika azota.
  • Gubici usled ispiranja i isparavanja su svedeni na minimum.
  • Visoka rastvorljivost fosfora, do 90% za ishranu useva na svim tipovima zemljišta.
  • Bogata sumporom, za bolje iskorišćavanje azota i fosfora.
  • Garantovana ishrana useva na svim tipovima zemljišta.

(Osnovno đubrenje)

  • Specijalizovani sastav, prilagođen zahtevima pamuka.
  • Sve hranljive materije su sadržane u granuli u obliku koji pamuk može da usvoji.
  • Trenutno snabdevanje useva hranljivim materijama.
  • Visok sadržaj amonijačnog oblika azota, što ih čini idealnim za osnovno đubrenje pamuka.
  • Visoka rastvorljivost fosfora, do 90% za ishranu useva na svim tipovima zemljišta.
  • Bogata sumporom, za bolje iskorišćavanje azota, fosfora i mikroelemenata.