Maslina – Uvod

Maslina je najvažnija biljna kultura u Grčkoj još od antičkih vremena. Neraskidivo je povezana sa rastom i ekonomskim razvojem helenskog regiona i zauzima specijalno mesto u grčkoj kulturi kao simbol znanja, mudrosti, bogatstva, mira, zdravlja, snage i lepote.

U današnje vreme, maslina zauzima 15% ukupne obradive površine i dominira površinama pod zasadima drvenastog bilja sa 77%.

Maslina je odlično prilagođena umerenoj mediteranskoj klimi i u kombinaciji sa viševekovnim iskustvom proizvođača postavlja Grčku na treće mesto u svetu po proizvodnji maslina. Jedinstvene kvalitativne osobine grčkih sorti postavljaju Grčku na prvo mesto u svetu u proizvodnji maslinovog ulja.

Zemljište

Maslina uspeva na različitim tipovima zemljišta, čak i na tipovima niske plodnosti. Najbolje uspeva na peskovitim ilovačama srednjeg mehaničkog sastava koji zadržavaju dovoljno vlage i omogućavaju bolje iskorišćavanje vode i hranljivih elemenata.

Za postizanje zadovoljavajuće proizvodnje na lakim peskovitim i šljunkovitim zemljištima potrebno je dodatno navodnjavanje tokom letnjih meseci i za vreme rasta plodova (avgust-septembar). Teška zemljišta koja zadržavaju vodu nisu pogodna za gajenje masline jer postoji mogućnost pojave truleži korena masline, smanjenja prinosa i kvalitativnih osobina maslinovog ulja.

U pogledu hemijskih karakteristika zemljišta, masline bolje uspevaju na neutralnim do blago alkalnim zemljištima (pH 7-8), ali mogu da podnesu i zemljišta blago kisele reakcije. Ukoliko je pH vrednost zemljišta niža od 5 i viša od 8,5 dolazi do smanjenja rasta i produktivnosti biljke.

Potrebe masline za vodom

Listovi masline su kožaste teksture sa debelim, voštanim tegumentom; gusto je raspoređeno i ima male, duboko usađene stome na naličju. Zahvaljujući tim osobinama, maslina odlično iskorišćava vlagu. Transpiracija je ograničena, gubitak vode je smanjen i povećana je otpornost biljke na sušu.

Uprkos ovim adaptacijama i otpornosti masline na sušu, voda je glavni ograničavajući faktor proizvodnje, posebno u sledećim uslovima:

  • U regionima sa niskom godišnjom količinom padavina (<400 mm)
  • U regionima sa vlažnim zimama i sušnim letima.
  • Na laganim peskovitim i šljunkovitim tipovima zemljišta.
  • Prilikom gajenja konzumnih maslina.

Tokom vegetativnog ciklusa, masline prolaze kroz karakteristične faze razvoja u kojima je potreba za vodom povećana i u tim fazama, dovoljna količina zemljišne vlage ima odlučujući efekat na kvalitet i kvantitet finalnog proizvoda. Faze razvoja sa povećanim potrebama za vodom su sledeće:

  • Faza diferencijacije cvetnih pupoljaka (februar-mart) – zimske padavine
  • Faza pred cvetanje (april-maj) – zimske padavine/navodnjavanje u slučaju zime bez padavina
  • Faza od zametanja plodova do očvršćavanja koštice (maj-jun) – navodnjavanje
  • Faza proizvodnje ulja (avgust-septembar) – navodnjavanje

Potrebe maslina za hranljivim materijama

Racionalni program ishrane maslina treba da zameni hranljive elemente koji su iskorišćeni usvajanjem iz zemljišta prilikom berbe i godišnjeg orezivanja drveća i da u isto vreme pruži biljci esencijalnu ishranu koja je potrebna za razvoj vegetacije u toku godine i za cvetanje.

Količine hranljivih elemenata koje su iskorišćene svake godine usled defolijacije, orezivanja i berbe su sledeće:

Elementi koji su iskorišćeni za produkciju: Azot (Kg) Fosfor (Kg) Kalijum (Kg)
100 Kg masline 0.9 0.2 1
50 Kg drvena građa 0.4 0.15 0.2
50 Kg listovi 0.5 0.12 0.3

Harmonično snabdevanje biljaka ovim elementima u adekvatnim količinama i odnosima tokom svih kritičnih faza razvoja, omogućava uspostavljanje balansa u ishrani, povećava prinos i njegov kvalitet.

Najvažniji elementi u ishrani maslina

N Azot

Azot je najvažniji hranljivi element koji je nezamenljiv u biljnoj ishrani. Značajan je za vegetativni rast i plodonošenje zasada maslina.

  • Podstiče vegetativni rast koji je od suštinske važnosti za formiranje reproduktivnih organa i rast plodova.
  • Povećava broj cvetnih pupoljaka.
  • Podstiče nastanak cvetova i samim tim povećava broj oprašenih cvetova i zametanje plodova.
  • Povećava broj plodova i njihovu težinu i na taj način povećava prinos.
  • U kombinaciji sa racionalnom primenom mera navodnjavanja i orezivanja smanjuje naizmenično plodonošenje maslina tokom godina.

Maslina usvaja velike količine azota iz zemljišta tokom godine, ali potrebe za ovim elementom su posebno povećane tokom pojedinih vegetativnih i reproduktivnih faza razvoja:

  • U fazi morfološke diferencijacije cvetnih pupoljaka (februar – mart)
  • U fazi cvetanja – zametanja plodova (april – maj)
  • U fazi nastanka koštice (jun – jul)

Snabdevanje masline dovoljnim količinama azota tokom kritičnih faza ima odlučujući uticaj na kvalitet finalnog proizvoda.

P Fosfor

Fosfor je sastavni deo važnih enzima i proteina. Direktno ili indirektno učestvuje u nizu procesa biljnog metabolizma, pogotovo je značajan u onim procesima koji se tiču proizvodnje i transporta energije. Visoke koncentracije fosfora se nalaze u mladim tkivima koja su u razvoju.

Funkcije fosfora u biljci su sledeće:

  • Snabdeva drvo masline energijom koja je potrebna za aktivnost biljke.
  • Doprinosi formiranju korena i stabla.
  • Doprinosi zametanju plodova, njihovom zadržavanju i ranijem sazrevanju.

Iako na većem delu grčke teritorije nije ograničavajući faktor za gajenje maslina, u zasadima maslina u kojima se primenjuje i navodnjavanje i koji su obilno tretirani azotom, kao i u zasadima konzumnih maslina, fosfor je kritičan faktor od čijeg prisustva zavisi postizanje dobre veličine, težine, kvaliteta plodova kao i ranije sazrevanje. U zasadima masline koji se ne navodnjavaju i na zemljištima koja su bogata kalcijum – karbonatom (CaCO3) treba redovno dodavati fosfor da bi se održao visok nivo plodnosti zemljišta.

K Kalijum

Kalijum, slično azotu, važi za element koji je nezamenljiv u uzgoju maslina. Pokazuje veliku pokretljivost unutar tkiva i učestvuje u mnogobrojnim fiziološkim funkcijama biljnog organizma. Učestvuje u aktivaciji brojnih enzima, u proizvodnji i transportu produkata fotosinteze, usvajanju vode i njenom iskorišćavanju kao i u vodenom balansu biljke. Kao rezultat njegovih multidimezionalnih funkcija optimalno snabdevanje maslina kalijumom dovodi do:

  • Povećanja sadržaja ulja u plodu.
  • Povećanja veličine i težine ploda.
  • Poboljšanja kvaliteta maslinovog ulja.
  • Povećanja otpornosti biljaka na sušu, mraz i napade štetočina i bolesti.

Drvo masline ima povećane potrebe za kalijumom na godišnjem nivou, posebno za vreme rasta plodova i tokom sazrevanja kada više od 60% dostupnog kalijuma migrira ka plodovima.

U zasadima maslina koji služe za proizvodnju maslinovog ulja, važno je dodati kalijum u jednakim količinama kao i azot, posebno u godinama kada se očekuje povećan rod da bi se izbegla proizvodnja malih plodova i povećala produkcija ulja. Povećan rod iscrpljuje biljku i potrošnju hranljivih elemenata što dovodi do naizmeničnog plodonošenja tokom godina. Redovnom primenom dovoljnih količina kalijuma, ta pojava je smanjuje.

U konzumnim maslinama, primena kalijuma na godišnjem nivou je obavezna za postizanje zadovoljavajuće proizvodnje i poboljšavanja kvalitativnih karakteristika proizvodnje.

B Bor

Bor je najvažniji mikroelement za masline i najosnovniji za formiranje cvetova i plodova. Učestvuje u transportu ugljenih hidrata unutar biljke, u sintezi biljnih hormona, rastu mladog tkiva, proizvodnji polena i germinaciji, i rastu plodova. Bor je hranljivi element čiji se nedostatak najčešće javlja u maslinjacima i direktno utiče na prinos smanjujući proizvodnju.

Bor se primenjuje u obliku boraksa (250-400g/stablu) ili u kompleksnim đubrivima koja sadrže bor. Smatra se esencijalnim prilikom osnovnog đubrenja maslina, kako na zemljištima bogatim humusom, tako i na krečnjačkim zemljištima.

Folijarna primena bora tokom vegetacije na početku cvetanja ima pozitivan efekat.

Kritične faze razvoja masline

Faza diferencijacije cvetnih pupoljaka (februar-mart)

Dovoljna količina hranljivih elemenata (posebno azota, kalijuma i bora) i zemljišna vlaga u ovoj fazi imaju sledeći značaj:

  • Stvaraju višak ugljenih hidrata i podstiču diferencijaciju cvetnih pupoljaka.
  • Ubrzavaju nastanak nove vegetativne mase što je važno za formiranje reproduktivnih organa i kasnije za porast plodova.
  • Podstiče se nastanak godišnjih izdanaka koji su važni za proizvodnju plodova u sledećoj godini.

Potrebe za hranljivim materijama koje se javljaju u ovom period se zadovoljavaju pravovremenom primenom osnovnog đubrenja tokom zime (decembar-februar).

Faza cvetanja – zametanje plodova (april – maj)

U ovoj fazi dolazi do povećanja potreba za hranljivim materijama, posebno su neophodni azot (N), fosfor (P) i bor (B):

  • Dovoljna količina azota u ovoj fazi podstiče formiranje cvetova i povećava zametanje plodova.
  • Bor povećava germinaciju polena i prijemčljivost tučka, na taj način povećavajući oplođenje i zametanje plodova.
  • Fosfor obezbeđuje energiju koja je poterbna za cvetanje, zametanje plodova i početni porast plodova, povećavajući na taj način broj plodova po plodnoj grani.

Biljne potrebe koje se javljaju u ovom periodu ispunjavaju se prilikom osnovnog đubrenja tokom zime (decembar – februar) uz dodatak folijarne primene azota i bora koji podstiču cvetanje i zametanje plodova.

Faza brzog porasta plodova – formiranje koštice (jun – jul)

Po završetku zametanja plodova, počinje rast koštice ploda i potrebe biljke za azotom, vodom i progresivno i ostalim hranljivim elementima rastu i dostižu vrhunac tokom faze očvršćavanja koštice.

  • Velke količine azota, kalijuma i fosfora migriraju od listova do ploda da bi se ispunile povećane potrebe koje nastaju usled intenzivne deobe ćelija.
  • Dovoljna količina hranljivih materija u ovoj fazi ima odlučujući efekat na finalnu veličinu ploda i proizvodnju ulja.

U zasadima masline koji se navodnjavaju, zahtevi prema hranljivim materijama u ovoj fazi su ispunjeni površinskom aplikacijom azotnih đubriva u junu.

Faza usporenog porasta ploda – početak proizvodnje ulja (avgust – septembar)

Posle očvršćavanja koštice, počinje rast mesa ploda i progresivna akumulacija maslinovog ulja u plodovima. Tokom ove faze potrebe biljaka prema hranljivim materijama se povećavaju, posebno potrebe za azotom i kalijumom.

  • Dovoljne količine azota povećaju veličinu i težinu plodova. Ukoliko se primeni prevelika količina azota u ovom period može doći do smanjene proizvodnje ulja i odlaganja sazrevanja.
  • Kalijum povećava sadržaj ulja i poboljšava kvalitativne karakteristike konzumnih maslina.
  • Fosfor prouzrokuje ranije sazrevanje, povećava težinu i poboljšava obojenost konzumnih maslina.

U godinama kada je povećan rod (i konzumnih i maslina za proizvodnju ulja) potrebe koje se javljaju ispunjavaju se primenom NP đubriva.

Plan ishrane masline

Osnovno đubrenje

Tokom zimskog perioda (decembar – februar)

Potrebno je zadovoljiti osnovne potrebe za hranljivim elementima koji su neophodni za vegetative porast, diferencijaciju cvetnih pupoljaka, cvetanje i zametnaje plodova.

  • U zasadima masline koji se ne navodnjavaju, celokupna količina đubriva se primenjuje u jednoj dozi, osnovnim đubrenjem.
  • U zasadima koji se navodnjavaju i u konzumnim maslinama, 2/3 ukupne količine potrebnog azota i kalijuma i celokupna količina fosfora se primenjuje osnovnim đubrenjem.
  • Preporučuje se primena amonijačnog ili spororazlažućeg oblika azota zbog usporene stope usvajanja i radi sprečavanja gubitaka azota ispiranjem.

Winter hibernation

Winter hibernation

Bud differentiation

Bud differentiation

Vegetation initiation

Vegetation initiationς

New shoots development

New shoots development

Inflorescence development

Inflorescence development

Initiation of blossoming

Initiation of blossoming

Nutrifert®
Complefert®
NutrActive®

Doza: 3 - 5 Kg / drvetu

Površinsko đubrenje

Pre očvršćavanja koštice (jun)

U zasadima koji se navodnjavaju primenjuje se površinsko đubrenje azotom preostalom trećinom od ukupne količine potrebnog azota, odmah po završetku zametanja plodova (jun). Pomenuta mera se pozitivno odražava na smanjivanje opadanja plodova, rast plodova i razvoj adekvatne vegetativne mase koja je važna za optimalnu proizvodnju tokom sledeće godine.

Preporučuje se primena đubriva kao što su amonijum sulfat ili đubriva koja sadrže sprorazlažući azot jer ona:

  • Ispunjavaju potrebe biljaka od početka vegetacije do sazrevanja.
  • Ne izazivaju kompeticiju između nastanka vegetacije i zametanja plodova koje, inače, može da dovede do opadanja plodova.

Complete blossoming

Complete blossoming

Completion of blossoming, Fruit setting

Completion of blossoming, Fruit setting

Fruit growth (10%)

Fruit growth (10%)

Core hardening (30%)

Core hardening (30%)

Development of coloration (90%)

Development of coloration (90%)

Maturation

Maturation

NutrActive®
Fertammon®

Doza: 1 - 2 Kg / drvetu

Početak porasta plodova – proizvodnja ulja u plodovima (avgust)

Za konzumne masline čiji uzgoj ima cilj povećanja kvalitativnih karakteristika i za masline koje se koriste za proizvodnju ulja u godinama sa povećanim rodom, preporučuje se druga aplikacija NP đubriva na početku faze porasta plodova (avgust) kao dodatak primeni azotnih đubriva u junu.

Complete blossoming

Complete blossoming

Completion of blossoming, Fruit setting

Completion of blossoming, Fruit setting

Fruit growth (10%)

Fruit growth (10%)

Core hardening (30%)

Core hardening (30%)

Development of coloration (90%)

Development of coloration (90%)

Maturation

Maturation

Complefert®
Complefert®

Doza: 1 - 2 Kg / drvetu