Fertammon® linija đubriva

Sumpor je hranljivi element koji je neophodan za kompletnu ishranu useva. Ulazi u sastav biljaka i učestvuje u mnogim procesima metabolizma, kao i na klijanje i produktivnost useva.

Aktivnost sumpora unutar biljke je usko povezana sa azotom. Usled toga, nedostatak jednog od ova dva elementa smanjuje stepen iskorišćavanja od strane biljke, inhibira sintezu proteina i zaustavlja razvoj. Izvor sumpora za useve su u najvećoj meri atmosferske padavine.

Značaj sumpora nije bio poznat, što zajedno sa kontinuiranim smanjivanjem količine sumpora u atmosferi dovodi do iscrpljivanja njegovih zaliha. Sve to se negativno odražavalo na plodnost zemljišta i produktivnost useva.

Istraživanjima i praksom u savremenoj poljoprivredi uočen je značaj sumpora u integralnoj ishrani useva kao i značaj ciljane ishrane useva ovim elementom radi postizanja visokih prinosa.

Fertammon 26, Fertammon special

AZOT

Azot, voda, ugljenik, kiseonik su najvažniji hranljivi elementi koji učestvuju u izgradnji svih živih bića. Kod biljaka, azot je ključni element i najvažnija hranljiva materija koja učestvuje u formiranju tela biljke kao i u vitalnim procesima razvoja i produkcije. Kao sastojak hlorofila, učestvuje u procesu fotosinteze i proizvodnji ugljenih hidrata koji čine osnovu lanca ishrane. Kao strukturni element amino kiselina, proteina i nukleinskih kiselina, azot ima centralnu ulogu u energatskim procesima biljke, razmnožavanju, rastu i plodnošenju.

Nedostatak azota dovodi do smanjenja plodnosti zemljišta, zakržljalog rasta biljaka, ubrzanog propadanja useva i smanjenja kvaliteta i kvantiteta prinosa.

Višak azota dovodi do nastanka biljaka koje su podložnije bolestima i štetnom uticaju spoljašnjih faktora, odlaže cvetanje, loše utiče na formiranje plodova i odlaže njihovo sazrevanje i na taj način štetno utiče na celokupnu proizvodnju.

Snabdevanje biljaka azotom u dovoljnim količinama i njegova racionalna raspodela su najznačajniji uslovi za postizanje zdravog razvoja i produktivnosti gajenih useva u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji.

IZVORI AZOTA

Azot je najprisutniji gas u atmosferi i čini 78% njene ukupne zapremine. U površinskom sloju zemlje, azot se nalazi u količini od 0,05 do 0,4% i skoro u potpunosti je u organskom obliku. Uprkos činjenici da se usevi razvijaju u sredini bogatoj azotom, biljke – sa izuzetkom mahunarki, ne mogu da usvoje i iskoriste azot iz atmosphere. Biljke ne mogu da koriste organski azot iz zemljišta ukoliko se on ne transformiše u oblike koji su prostupačni biljkama. Upravo iz tog razloga, azot je element čiji se nedostatak najčešće javlja i koji negativno utiče na prinos. Racionalno iskorišćavanje i snabdevanje biljke dovoljnom količinom azota je oduvek bio osnovni cilj poljoprivredne prakse. Potraga za rešenjem ovog problema je katalizator razvoja i unapređenja biljne proizvodnje i poljoprivrede od antičkih vremena do danas.

USVAJANJE

Biljke usvajaju azot iz zemljišta u nitratnom (ΝΟ3-Ν) i amonijačnom obliku (ΝΗ4-Ν).

Amonijačni oblik formira jake veze sa zemljištem, korenov sistem ga usvaja kako biljka raste i dolazi u kontakt sa zemljišnim česticama. Nitratni oblik azota se slobodno kreće kroz zemljište, stiže do korenovog sistema i biljka ga usvaja pomoću vode koja se nalazi u zemljištu. Za normalan i zdrav razvoj, povećan prinos i bolji kvalitet proizvodnje važno je da je azot prisuran u zemljištu u oba ova oblika.